Prema Prostornom planu područja posebne namene, zone za stanovanje činiće tek 4% ukupne površine teritorije obuhvaćene planom. Plansko sagledavanje ovog područja posebne namene usmereno je pre svega na razvoj javnih, kulturnih, filmskih, edukativnih i kreativnih sadržaja, sa ciljem očuvanja i unapređenja njegove društvene i prostorne vrednosti, umesto formiranja pretežno stambene zone.

Prostornim planom neće biti predviđeno rušenje objekata koji imaju kulturno-istorijsku, institucionalnu ili arhitektonsku vrednost. To se odnosi na objekte i komplekse koji čine identitet prostora prekoputa Košutnjaka, uključujući objekte Avala filma, Zastava filma, Jugoslovenske kinoteke sa depoima, kao i druge institucije i objekte od javnog značaja koji se nalaze u obuhvatu plana.

Najznačajniji objekti biće sačuvani i prenamenjeni u skladu sa njihovim karakterom i značajem, posebno u funkciji filmskih, kulturnih, edukativnih i javnih sadržaja. Uklanjanje je moguće isključivo za objekte koji su privremenog karaktera, ruinirani ili procenjeni kao nebezbedni, a koji nemaju kulturnu, istorijsku ili arhitektonsku vrednost.

Prioritet je da sva vitalna stabla budu sačuvana.
S obzirom na to da je reč o “brownfield” projektu, planiranje je u velikoj meri prilagođeno postojećem stanju na terenu, sa jasnim ciljem da se očuva i dodatno unapredi parkovski karakter prostora i kvalitet javnih zelenih površina. Procenu vitalnosti stabala neće vršiti investitor samostalno, već za to angažovane stručne institucije i sertifikovani arboristi. Oni će sprovesti detaljnu analizu svakog pojedinačnog stabla po međunarodno priznatoj metodologiji VTA (Visual Tree Assessment).

Ova analiza podrazumeva procenu zdravstvenog stanja, stabilnosti, starosti, dekorativne vrednosti i opšte kondicije stabla. Svako stablo će biti evidentirano, izmereno i precizno geolocirano (GPS), čime se obezbeđuje potpuna transparentnost i mogućnost praćenja njegovog statusa tokom celog procesa. Na osnovu takve stručne valorizacije donosiće se odluke o očuvanju, eventualnom presađivanju ili, u izuzetnim slučajevima, uklanjanju stabala.

Ne. Naprotiv – projekat jača vezu sa Košutnjakom kroz pešačke komunikacije, parkovski karakter prostora i planiranu pasarelu u Ulici kneza Višeslava, koja omogućava bezbedan i direktan pristup šumi.

Saobraćajna pitanja biće razmatrana u okviru izrade Prostornog plana područja posebne namene, na osnovu stručnih analiza i važećih urbanističkih i saobraćajnih standarda. Planiranje se oslanja na postojeću saobraćajnu mrežu, uz cilj da se racionalizuju i urede saobraćajni tokovi, omogući nezavisni pristup institucijama saobraćajnicama, smanji tranzitni pritisak i obezbedi funkcionalna povezanost prostora sa okruženjem. Poseban akcenat biće na pešačkim komunikacijama i javnom karakteru prostora. Konačna saobraćajna rešenja biće deo planske dokumentacije i biće dostupna javnosti tokom javnog uvida.

Prostor između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića je zamišljen kao otvoren, javno dostupan prostor, namenjen građanima i posetiocima. Koncept podrazumeva mrežu javnih parkovskih površina, trgova i pešačkih veza koje prolaze kroz čitav prostor i povezuju ga sa okruženjem, uključujući vizuelne i prostorne veze ka Košutnjaku. Cilj je da budući sadržaji u ovom prostoru postanu deo svakodnevnog gradskog života, mesto boravka, šetnje i kulturnih događanja, a ne zatvorena ili izolovana celina.

Prostor između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića godinama je bio zapušten, uprkos svom izuzetnom kulturnom, istorijskom i prostornom značaju. Dok je šire okruženje tokom decenija prolazilo kroz različite faze urbanističkog planiranja, ovaj prostor više od sedam decenija nije bio sistemski regulisan, uprkos činjenici da se na njemu već nalazi oko 200.000 kvadratnih metara izgrađenih objekata i da je u Generalnim urbanističkim planovima Beograda iz 1950, 1972, 1985. i 2003. godine bio obuhvaćen kao zona planirane izgradnje.

Cilj projekta je da se ta dugogodišnja planska praznina konačno reši kroz jasno definisano, transparentno i odgovorno planiranje, kojim se uvode pravila, štite postojeće vrednosti i prostoru vraća javna namena.

Uređenjem se sprečava dalje propadanje i stvaraju se uslovi da ovaj prostor postane funkcionalan, uređen i dugoročno koristan deo gradskog sistema, u interesu zajednice i grada u celini.

Jugoslovenska kinoteka je jedna od institucija koja je naručilac Konkursa za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića. Uslovi koje je dostavila ova institucija ušli su u uslove konkursa koje je sprovelo Društvo arhitekata Beograda. Jugoslovenska kinoteka je partner u izradi Prostornog plana područja posebne namene i svi zahtevi koje bude imala u pogledu zaštite svog statusa biće uvaženi. Kada je reč o analizi procene rizika ugroženosti bunkera gde se čuvaju nitratni filmovi Jugoslovenske kinoteke, ta analiza će biti sastavni deo dokumentacije za usvajanje PPPPN. Celokupna dokumentacija pre usvajanja PPPPN biće predmet analize 28 imaoca javnih ovlašćenja, uključujući i Jugoslovensku kinoteku, koji će morati da daju saglasnost na predmetnu dokumentaciju.